Solun je moja večita inspiracija.
To je grad u kojem se osećam čudesno. Mesto gde se vide i osećaju duhovi srpske patnje i slave. Iz ovog mesta početkom 20. veka vaskrsla je srpska država, a junaci vaskrsnuća su odavde otišli u večnost. Prošetajte duž ulice Lagada i na oko 2 kilometra sa leve strane, od trga Vardaris, u hladu visokih čempresa, videćete najznačajniji i najveličanstveniji spski spomenik u Grčkoj. Srpsko vojničko groblje Zejtinlik.
Dugo je, sada pokojni, čika Đorđe, čuvar Srpskog vojničkog groblja i njegov zaštitni znak dočekivao posetioce i pričao im o junacima sa Solunskog fronta. Ne postoji čovek, koji nije osetio divljenje dok je stajao ispred njega. Ovo je mesto veoma značajno za istoriju srpskog naroda.
Predlažem, da nakon Zejtinlika prošetate gradskim šetalištem pored mora, (Palia Paralija), posetite Belu kulu i park oko nje sa spomenikom Aleksandru Makedonskom.
Kod Bele kule tokom čitave godine, možete uzeti brodić koji vozi u panoramski obilazak Termajskog zaliva. Karta je najmanje jedno piće (cene se kreću od 6,50, evra za hladnu neskafu, dok je za decu piće od 2 evra), a trajanje vožnje je oko jedan sat.
Nemojte zaboraviti da napravite bar manji predah na prelepom Aristotelovom trgu i sa klupice ili iz nekog kafića uživate u pogledu na egejsku pučinu. Inače na ovom potezu postoji i mnoštvo restorana i poslastičarnica, gde se može prijatno ručati ili pojesti neka grčka poslastica. Predlažem poslastičarnicu Estia, koja se nalazi u neposrednoj blizini Bele kule.
Ako vas detaljnije zanima istorija, religija i muzeji Soluna, predlažem da posetite neku od vizantijskih crkvi:
Sveta Sofija,
Crkva i katakombe Svetog Dimitrija – zaštitnika grada Soluna i
Crkva Svetog Nikole Orfanosa – zadužbina srpskog kralja Milutina.
